Knjiga "PESMA I HARMONIKA"Tradicionalne narodne pesme u aranžmanima prilagođenim za harmoniku

Format: A-4

Obim: 62 strane
Naslovna: zlatotisak



Notna zbirka tradicionalnih narodnih pesama zapisanih u aranžmanima prilagođenim za instrumentalno izvođenje. Instrumentali su zabeleženi na način kako ih na harmonici izvode stari majstori: sa melodijskim šarama, harmonskim prelazima i bogatom ornamentikom, što predstavlja poseban kvalitet zbirke. Pored toga, kod pojedinih pesama zapisani su i rubato uvodi ili foršpili atraktivni za izvođenje. Aranžman za harmoniku je zapisan u dva linijska sistema: desna ruka sa ornamentikom i prstoredom i leva ruka sa harmonijama i prelazima u basu. U posebnom linijskom sistemu, uporedo sa aranžmanom za harmoniku, zapisana je i sama glavna melodija sa tekstom koju izvodi vokal. Ovo je važno jer prilikom instrumentalnog izvođenja pesme potrebno je poznavati i osnovnu melodiju pesme, ali i tekst koji određuje izvođački karakter.

Ova knjiga namenjena je muzičarima koji već imaju donekle ili u potpunosti razvijenu tehniku sviranja 
na instrumentu, ali i početnicima s obzirom da je u zasebnom linijskom sistemu zapisana samo melodija pesme.

kontakt mail: muzikaharmonike@gmail.com
telefon: 064 250 81 16 
(+381 64 250 81 16)

sajt: http://muzikaharmonike.com/note/

NOVA KNJIGA “Škola narodne muzike za harmoniku”

U knjizi je detaljno kroz tekstove, primere i vežbe objašnjeno:

- tehnika sviranja klavirske harmonike,
- sva pravila prstoreda,
- artikulacija i način dobijanja stabilnog i efektivnog tona,
- ornamentika (trileri) - osnovni trileri, ornamentika u srpskoj (šumadijskoj) muzici, u bugarskoj, makedonskoj rumunskoj i vlaškoj muzici, izvodjenje ukrasa, predvežbe i tehničke vežbe za trilere
- detaljno o svim ritmovima u balkanskoj muzici i o sviranju ritmova na basovima harmonike (2/4, 3/4, orijental, rumba, sa-sa, 5/16, 7/8, 9/8, 11/8, 13/8, 18/8...)
- sviranje bas figura
Pored toga, knjiga sadrži i notne zapise narodnih kola iz Srbije, Makedonije, Bugarske i Rumunije sa precizno zabeleženom ornamentikom, harmonijom i prstoredom za klavirsku harmoniku.

mail: muzikaharmonike@gmail.com
tel: 064 250 81 16
(+381 64 250 81 16)
web: http://muzikaharmonike.com/note/

Trileri (ukrasi)

Raznovrsnost narodne muzike na Balkanu dovela je do stvaranja raznih stilova i načina sviranja harmonike. Jedan od najbitnijih elemenata narodne muzike su ukrasi ili ornamenti. Ukrasi su muzička ulepšavanja pojedinih tonova koji nastaju na taj način što dodajemo glavnom tonu jedan ili više sporednih tonova. U klasičnoj muzici ukrasi se obeležavaju posebnim znacima.
Ovo su ujedno i ukrasi, tj trileri koji se mogu sresti u svim stilovima balkanske narodne muzike, s tim sto se mogu naći u vise oblika. Mordent moze biti polustepeni (osnovni ton i njegova donja mala sekunda) ili celostepeni (osnovni ton i njegova donja velika sekunda). Odskoćni triler moze biti polustepeni ( osnovni ton i njegova gornja mala sekunda), celostepeni ( osnovni ton i njegova gornja velika sekunda) i tercni ( osnovni ton i njegova gornja mala ili velika terca). A da li ce ukras biti polustepeni ili celostepeni to uglavnom zavisi od stila sviranja pojedinih harmonikaša. Pored ovih trilera koji se sreću u svim stilovima narodne muzike Balkana postoje i trileri koji su specifični za odredjena podneblja i upravo ta specificnost trilera je ono po čemu se najvise razlikuju svi ti stilovi.

Takmicenja

„Turnir muzičkih škola – Memorijal Aca Panić“ je pozivno takmičenje učenika osnovnih muzičkih škola regiona, koje OMŠ „Stevan Hristić“ organizuje sa ciljem da što većem broju učenika bude pružena prilika da se takmiči; da tokom priprema za takmičenje (i samog takmičenja), budu sagledane mogućnosti svakog učenika, kako bi naredne godine najbolji učenici bili pripremani za Republičko takmičenje ili Festival muzičkih i baletskih škola Srbije; da se animiranjem široke baze, što bolje sagledaju učeničko-nastavnički resursi kojima škola raspolaže, kako bi se njihovim pravilnim vođenjem došlo do što bolje i kvalitetnije škole u celini; da se, na nenametljiv način, kvalitetom izdvoje, i kao takvi podrže, nastavnici sa najboljim razultatima; da se dođe do boljeg kvaliteta sviranja učenika na godišnjim i završnim ispitima; da se bolje sagleda kvalitet učenika i škole u odnosu na druge učenike i škole u regionu, kao i da se podstakne razmena iskustava i neguje saradnja među nastavnicima škola regiona, uzimajući u obzir mnoge sličnosti, ali i mnoge njihove razlike, sa ciljem da učeći jedni od drugih, svi zajedno što više napredujemo. 

„Turnir muzičkih škola – Memorijal Aca Panić“ se svake godine održava u OMŠ „Stevan Hristić“ u Mladenovcu u drugoj polovini maja meseca, a učenici – takmičari izvode deo svog ispitnog programa, po sopstvenom izboru, u okviru predviđene minutaže. 

Takmičare ocenjuje tročlani žiri, za svaku disciplinu sastavljen od po jednog člana iz različitih škola učesnica. Žiri radi volonterski, a prednost učestvovanja u radu žirija imaju škole sa većim brojem takmičara. Članove žirija, kao i Predsednika žirija, imenuje škola domaćin. Rad svakog žirija kontrolišu sekretari žirija, imenovani od strane škole domaćina.

Pobednici Prve harmonike u Sokobanji

Apsolutni pobednici na finalnim takmičanjima PRVA HARMONIKA u Sokobanji 


1. Živanović Randjel 
iz Sokobanje, Prva harmonika Sokobanje 1962. god 

2. Matić Dragan 
iz Bošnjana (Varvarin) Prva harmonika Srbije 1963. god 

3. Djokić Branimir 
iz Beograda, Prva harmonika Jugoslavije 1964. god 

4. Matić Dragan 
iz Bošnjana, Prva harmonika YU 1965. god 

5. Vasić Živomir 
iz Požarevca PH YU 1966. god 

6. Negovanović Novica 
iz Kraljeva PH YU 1967. god 

7. Ivanović Mile-Sitni 
iz Niša PH YU 1968. god 

8. Popović Dragoslav 
iz Ćićevca PH YU 1969. god 

9. Mitić Jakov 
iz Leskovca PH YU 1970. god 

10. Matejić Siniša 
iz Pojata PH YU 1971. god 

11. Bogić Rade-Žumajac 
iz Požarevca PH YU 1972. god 

12. Radosavljević Ljuba 
iz Ćićevca PH YU 1973. god 

13. Randjelović Dragan 
iz Zaječara PH YU 1974. god 

14. Stanković Novica 
iz Velike Plane PH YU 1975. god 

15. Nikolić Miroslav 
iz Požarevca PH YU 1976. god 

16. Dakić Rajko 
iz Beograda PH YU 1977. god 

17. Vijatov Dejan 
iz Beograda PH YU 1978. god 

18. Ljubenović Časlav 
iz Beograda PH YU 1979. god 

19. Mijatović Miša 
iz Kraljeva PH YU 1980. god 

20. Marković Mikica 
iz Niša PH YU 1981. god 

21. Ivanov Ilče 
iz Štipa PH YU 1982. god 

22. Jovanović Aleksa 
iz Beograda PH YU 1983. god 

23. Stefanović Dragan 
iz Niša PH YU 1984. god 

24. Jovanović Momir 
iz Obrenovca PH YU 1985. god 

25. Dimić Bora 
iz Obrenovca PH YU 1986. god 

26. Marković Darko 
iz Mačvanske Mitrovice PH YU 1987. god 

27. Stefanović Slavko 
iz Prištine PH YU 1988. god 

28. Tufegdžić Siniša 
iz Radenkovića (Sr. Mitrovica) PH YU 1989. god 

29. Velkov Saško 
iz Kočana PH YU 1990. god 

30. Stanojević Aleksandar 
iz Beograda PH YU 1991. god 

31. Todorović Dragan 
iz Padinske Skele PH YU 1992. god 

32. Savić Srdjan 
iz Niša 1993. god 

33. Demirović Saša 
iz Bojnika 1994. god 

34. Mihailović Goran 
iz Šapca 1995. god 

35. Kovačević Aleksandar 
iz Beograda 1996. god 

36. Panović Vladimir 
iz Kraljeva 1997. god 

37. Nikolić Aca 
iz Beča 1998. god 

38. Bogdanović Aleksandar 
iz Orida (Šabac) 1999. god 

39. Stanković Dušan 
iz Beograda 2000. god 

40. Todorović Aleksandar 
iz Leštana 2001. god 

41. Sofronijević Aleksandar 
iz Kraljeva 2002. god 

42. Milić Predrag 
iz Sladaja 2003. god 

43. Tešić Siniša 
iz Uba 2004. god 

44. Radivojević Borko 
iz Ćovdina (Petrovac na Mlavi) 2005. god 

45. Stoiljković Dalibor 
iz Vlasotinca 2006. god 

46. Djukić Dušan 
iz Mramora (Niš) 2007. god 

47. Kostić Aleksandar 
iz Kragujevca 2008. god 

48. Miroslav Nisić 
iz Bogojevce Leskovac 2009.god.


49. Jelena Davidović 
iz Niša 2010.god.

HANON

Charles-Louis Hanon (1819 - 1900) bio je francuski pedagog i kompozitor. Najpoznatiji je po svom radu The Virtuoso Pianist od 60 vezbi (prvi put objavljene 1873. godine) koje su postale najrasprostranjeniji metod u modernoj nastavi za klavir. Ove vezbe unapredjuju brzinu, preciznost, spretnost i snagu svih prstiju i fleksibilnost u zglobovima. 
Vezbe su podeljene u tri dela: 
Prvi deo (1 - 20) je oznacen kao "pripremne vezbe". To su takodje najpoznatije vezbe. 
Drugi deo (21 - 43) je oznacen kao "dodatne vezbe za razvoj virtuozne tehnike". Ovaj deo je dosta tezi i treba da se vezba tek nakon savladjivanja u potpunosti prvog dela. Drugi deo sadrzi i skale i arpeggios. 
Treci deo (44 - 60) je oznacen kao "virtuozne vezbe za savladjivanje najvecih tehnickih problema". Buduci da je ovaj deo znatno tezi, Hanon preporucuje prelazak na ovaj deo tek nakon vezbanja prva dva dela. 
Nakon savladjivanja sva tri dela, Hanon preporucuje svakodnevno vezbanje svih vezbi radi odrzavanja tehnike.

Muzicka teorija: TRILERI (UKRASI)

Raznovrsnost narodne muzike na Balkanu dovela je do stvaranja raznih stilova i načina sviranja harmonike. Jedan od najbitnijih elemenata narodne muzike su ukrasi ili ornamenti. Ukrasi su muzička ulepšavanja pojedinih tonova koji nastaju na taj način što dodajemo glavnom tonu jedan ili više sporednih tonova. U klasičnoj muzici ukrasi se obeležavaju posebnim znacima:

Ovo su ujedno i ukrasi, tj trileri koji se mogu sresti u svim stilovima balkanske narodne muzike, s tim sto se mogu naći u vise oblika. Mordent moze biti polustepeni (osnovni ton i njegova donja mala sekunda) ili celostepeni (osnovni ton i njegova donja velika sekunda). Odskoćni triler moze biti polustepeni ( osnovni ton i njegova gornja mala sekunda), celostepeni ( osnovni ton i njegova gornja velika sekunda) i tercni ( osnovni ton i njegova gornja mala ili velika terca). A da li ce ukras biti polustepeni ili celostepeni to uglavnom zavisi od stila sviranja pojedinih harmonikaša. Pored ovih trilera koji se sreću u svim stilovima narodne muzike Balkana postoje i trileri koji su specifični za odredjena podneblja i upravo ta specificnost trilera je ono po čemu se najvise razlikuju svi ti stilovi.