Trileri (ukrasi)

Raznovrsnost narodne muzike na Balkanu dovela je do stvaranja raznih stilova i načina sviranja harmonike. Jedan od najbitnijih elemenata narodne muzike su ukrasi ili ornamenti. Ukrasi su muzička ulepšavanja pojedinih tonova koji nastaju na taj način što dodajemo glavnom tonu jedan ili više sporednih tonova. U klasičnoj muzici ukrasi se obeležavaju posebnim znacima.
Ovo su ujedno i ukrasi, tj trileri koji se mogu sresti u svim stilovima balkanske narodne muzike, s tim sto se mogu naći u vise oblika. Mordent moze biti polustepeni (osnovni ton i njegova donja mala sekunda) ili celostepeni (osnovni ton i njegova donja velika sekunda). Odskoćni triler moze biti polustepeni ( osnovni ton i njegova gornja mala sekunda), celostepeni ( osnovni ton i njegova gornja velika sekunda) i tercni ( osnovni ton i njegova gornja mala ili velika terca). A da li ce ukras biti polustepeni ili celostepeni to uglavnom zavisi od stila sviranja pojedinih harmonikaša. Pored ovih trilera koji se sreću u svim stilovima narodne muzike Balkana postoje i trileri koji su specifični za odredjena podneblja i upravo ta specificnost trilera je ono po čemu se najvise razlikuju svi ti stilovi.

Takmicenja

„Turnir muzičkih škola – Memorijal Aca Panić“ je pozivno takmičenje učenika osnovnih muzičkih škola regiona, koje OMŠ „Stevan Hristić“ organizuje sa ciljem da što većem broju učenika bude pružena prilika da se takmiči; da tokom priprema za takmičenje (i samog takmičenja), budu sagledane mogućnosti svakog učenika, kako bi naredne godine najbolji učenici bili pripremani za Republičko takmičenje ili Festival muzičkih i baletskih škola Srbije; da se animiranjem široke baze, što bolje sagledaju učeničko-nastavnički resursi kojima škola raspolaže, kako bi se njihovim pravilnim vođenjem došlo do što bolje i kvalitetnije škole u celini; da se, na nenametljiv način, kvalitetom izdvoje, i kao takvi podrže, nastavnici sa najboljim razultatima; da se dođe do boljeg kvaliteta sviranja učenika na godišnjim i završnim ispitima; da se bolje sagleda kvalitet učenika i škole u odnosu na druge učenike i škole u regionu, kao i da se podstakne razmena iskustava i neguje saradnja među nastavnicima škola regiona, uzimajući u obzir mnoge sličnosti, ali i mnoge njihove razlike, sa ciljem da učeći jedni od drugih, svi zajedno što više napredujemo. 

„Turnir muzičkih škola – Memorijal Aca Panić“ se svake godine održava u OMŠ „Stevan Hristić“ u Mladenovcu u drugoj polovini maja meseca, a učenici – takmičari izvode deo svog ispitnog programa, po sopstvenom izboru, u okviru predviđene minutaže. 

Takmičare ocenjuje tročlani žiri, za svaku disciplinu sastavljen od po jednog člana iz različitih škola učesnica. Žiri radi volonterski, a prednost učestvovanja u radu žirija imaju škole sa većim brojem takmičara. Članove žirija, kao i Predsednika žirija, imenuje škola domaćin. Rad svakog žirija kontrolišu sekretari žirija, imenovani od strane škole domaćina.

Pobednici Prve harmonike u Sokobanji

Apsolutni pobednici na finalnim takmičanjima PRVA HARMONIKA u Sokobanji 


1. Živanović Randjel 
iz Sokobanje, Prva harmonika Sokobanje 1962. god 

2. Matić Dragan 
iz Bošnjana (Varvarin) Prva harmonika Srbije 1963. god 

3. Djokić Branimir 
iz Beograda, Prva harmonika Jugoslavije 1964. god 

4. Matić Dragan 
iz Bošnjana, Prva harmonika YU 1965. god 

5. Vasić Živomir 
iz Požarevca PH YU 1966. god 

6. Negovanović Novica 
iz Kraljeva PH YU 1967. god 

7. Ivanović Mile-Sitni 
iz Niša PH YU 1968. god 

8. Popović Dragoslav 
iz Ćićevca PH YU 1969. god 

9. Mitić Jakov 
iz Leskovca PH YU 1970. god 

10. Matejić Siniša 
iz Pojata PH YU 1971. god 

11. Bogić Rade-Žumajac 
iz Požarevca PH YU 1972. god 

12. Radosavljević Ljuba 
iz Ćićevca PH YU 1973. god 

13. Randjelović Dragan 
iz Zaječara PH YU 1974. god 

14. Stanković Novica 
iz Velike Plane PH YU 1975. god 

15. Nikolić Miroslav 
iz Požarevca PH YU 1976. god 

16. Dakić Rajko 
iz Beograda PH YU 1977. god 

17. Vijatov Dejan 
iz Beograda PH YU 1978. god 

18. Ljubenović Časlav 
iz Beograda PH YU 1979. god 

19. Mijatović Miša 
iz Kraljeva PH YU 1980. god 

20. Marković Mikica 
iz Niša PH YU 1981. god 

21. Ivanov Ilče 
iz Štipa PH YU 1982. god 

22. Jovanović Aleksa 
iz Beograda PH YU 1983. god 

23. Stefanović Dragan 
iz Niša PH YU 1984. god 

24. Jovanović Momir 
iz Obrenovca PH YU 1985. god 

25. Dimić Bora 
iz Obrenovca PH YU 1986. god 

26. Marković Darko 
iz Mačvanske Mitrovice PH YU 1987. god 

27. Stefanović Slavko 
iz Prištine PH YU 1988. god 

28. Tufegdžić Siniša 
iz Radenkovića (Sr. Mitrovica) PH YU 1989. god 

29. Velkov Saško 
iz Kočana PH YU 1990. god 

30. Stanojević Aleksandar 
iz Beograda PH YU 1991. god 

31. Todorović Dragan 
iz Padinske Skele PH YU 1992. god 

32. Savić Srdjan 
iz Niša 1993. god 

33. Demirović Saša 
iz Bojnika 1994. god 

34. Mihailović Goran 
iz Šapca 1995. god 

35. Kovačević Aleksandar 
iz Beograda 1996. god 

36. Panović Vladimir 
iz Kraljeva 1997. god 

37. Nikolić Aca 
iz Beča 1998. god 

38. Bogdanović Aleksandar 
iz Orida (Šabac) 1999. god 

39. Stanković Dušan 
iz Beograda 2000. god 

40. Todorović Aleksandar 
iz Leštana 2001. god 

41. Sofronijević Aleksandar 
iz Kraljeva 2002. god 

42. Milić Predrag 
iz Sladaja 2003. god 

43. Tešić Siniša 
iz Uba 2004. god 

44. Radivojević Borko 
iz Ćovdina (Petrovac na Mlavi) 2005. god 

45. Stoiljković Dalibor 
iz Vlasotinca 2006. god 

46. Djukić Dušan 
iz Mramora (Niš) 2007. god 

47. Kostić Aleksandar 
iz Kragujevca 2008. god 

48. Miroslav Nisić 
iz Bogojevce Leskovac 2009.god.


49. Jelena Davidović 
iz Niša 2010.god.

HANON

Charles-Louis Hanon (1819 - 1900) bio je francuski pedagog i kompozitor. Najpoznatiji je po svom radu The Virtuoso Pianist od 60 vezbi (prvi put objavljene 1873. godine) koje su postale najrasprostranjeniji metod u modernoj nastavi za klavir. Ove vezbe unapredjuju brzinu, preciznost, spretnost i snagu svih prstiju i fleksibilnost u zglobovima. 
Vezbe su podeljene u tri dela: 
Prvi deo (1 - 20) je oznacen kao "pripremne vezbe". To su takodje najpoznatije vezbe. 
Drugi deo (21 - 43) je oznacen kao "dodatne vezbe za razvoj virtuozne tehnike". Ovaj deo je dosta tezi i treba da se vezba tek nakon savladjivanja u potpunosti prvog dela. Drugi deo sadrzi i skale i arpeggios. 
Treci deo (44 - 60) je oznacen kao "virtuozne vezbe za savladjivanje najvecih tehnickih problema". Buduci da je ovaj deo znatno tezi, Hanon preporucuje prelazak na ovaj deo tek nakon vezbanja prva dva dela. 
Nakon savladjivanja sva tri dela, Hanon preporucuje svakodnevno vezbanje svih vezbi radi odrzavanja tehnike.

Muzicka teorija: TRILERI (UKRASI)

Raznovrsnost narodne muzike na Balkanu dovela je do stvaranja raznih stilova i načina sviranja harmonike. Jedan od najbitnijih elemenata narodne muzike su ukrasi ili ornamenti. Ukrasi su muzička ulepšavanja pojedinih tonova koji nastaju na taj način što dodajemo glavnom tonu jedan ili više sporednih tonova. U klasičnoj muzici ukrasi se obeležavaju posebnim znacima:

Ovo su ujedno i ukrasi, tj trileri koji se mogu sresti u svim stilovima balkanske narodne muzike, s tim sto se mogu naći u vise oblika. Mordent moze biti polustepeni (osnovni ton i njegova donja mala sekunda) ili celostepeni (osnovni ton i njegova donja velika sekunda). Odskoćni triler moze biti polustepeni ( osnovni ton i njegova gornja mala sekunda), celostepeni ( osnovni ton i njegova gornja velika sekunda) i tercni ( osnovni ton i njegova gornja mala ili velika terca). A da li ce ukras biti polustepeni ili celostepeni to uglavnom zavisi od stila sviranja pojedinih harmonikaša. Pored ovih trilera koji se sreću u svim stilovima narodne muzike Balkana postoje i trileri koji su specifični za odredjena podneblja i upravo ta specificnost trilera je ono po čemu se najvise razlikuju svi ti stilovi.

Saveti za kupovinu harmonike

Sa naseg foruma izdvajamo samo jedan manji deo teme o kupovini instrumenta. Mnogo vise o tome na sta treba obratiti paznju prilikom kupovine novog ili polovnog instrumenta mozete procitati na stranicama foruma Muzika Harmonike.

1. Cena: Kolike su vaše finansijske mogućnosti i koliko ste spremni da izdvojite za instrument? Da li ste profesionalac il kupujete harmoniku za lično zadovoljstvo? 

2. Muzički stil: Koju vrstu muzike ćete da svirate? Razmislite o zahtevima određenog žanra muzike, jer od toga će zavisiti potreban štim harmonike, registri, broj basova i dirki... 

3. Kvalitet: Želite da svirate amaterski ili profesionalno? Da li vam je harmonika potrebna za koncertno sviranje, studijsko snimanje, ili samo za neformalno muziciranje radi hobija i zabave za vaše prijatelje? 

4. Kompatibilnost: Hoćete li svirati uz druge instrumente? 

5. Basovi: Izbor oko broja basova. Treba li vam bariton bas? 

6. Zvuk: Treba li vam kabina ili možete i bez nje? Hoćete li biti zadovoljni sa dvoglasnom harmonikom, ili vam treba troglasna ili četvoroglasna? Koji je minimalni broj registara koje želite? (Imajte na umu da više glasa i više registara povećava i cenu harmonike) 

7. Težina i dimenzija: da li bi vam odgovarao neki lakši model harmonike? Da li ste spremni da žrtvujete neke funkcije zarad lakše harmonike? 

8. Klavijatura: da li vam odgovara dirka koja je manja od pune veličine, odnosno da li zahtevate dirke pune širine od 3/4 inča? Jeste li pijanista? Ako svirate klavir, možda ćete imati malo poteškoća u prilagođavanju uskim dirkama na harmonici. 

9.Boja: Imate li neke zahteve u vezi boje instrumenta?

(Na tekstu o Mirku Kodicu zahvaljujemo nasem clanu foruma Mladenu Isakovicu)

Mirko Kodić rođen je 29. novembra 1957. godine, u okolini Svilajnca. Već kao vrlo mlad, zapao je za oko mnogima, predstavljajući sebe kao izuzetno talentovanog harmonikaša, pred kojim je budućnost. Ima i pobedu u Sokobanji na takmičenju u jednoj od juniorskih kategorija. Prvi učitelj Mirku bio je Vita iz Oreovice (Vitomir Životić), koji pripada stilu sviranja Mije Krnjevca. Pri kraju sedamdesetih godina, kada se činilo da se vise ništa ne može dogoditi u harmonikaškom svetu, pojavio se Mirko Kodić, već stasao harmonikaš. On se prvo oglasio na vašarima i svadbama u svom kraju, a onda je zakucao na vrata diskografskih kuća. Primetio ga je i u početku pomogao da ga javnost upozna baš Miroljub Aranđelović Kemiš. Mnogo mu je pomoglo i to što se za njega opredelio Šaban Šaulić, da bude u njegovom pratećem orkestru. Izgrađujući sebe i svoj stil, Mirko je postao poznat i cenjen kao izvanredan harmonikaš svuda po svetu, gde se sluša balkanska muzika. Kako je to lepo opisao jedan britanski muzički časopis predstavljajući instrumentaliste južne Evrope, „Kodićevo eksplozivno sviranje mnogo podseća na sviranje Jovice Petkovića, ali se ipak ne može reći da on samo imitira svog starijeg kolegu. To što svira Mirko Kodić jeste Petkovićev stil, ali je to sviranje obogaćeno novim trzajima (trilerima) tako da se sveukupno može reći da je Kodić, u neku ruku, nadgradio stil svog predhodnika. Sviranje Mirka Kodića se može okarakterisati kao eksplozija prštećih tonova, to je vrhunska interpretacija puna temperamenta i neke divlje lepote“. Kao što smo ranije naveli, na stil Mirka Kodića najveći uticaj je imao njegov učitelj Vitomir Životić, koji prati stil Mije Krnjevca, ali se da primetiti da u Kodićevom sviranju ima uticaja i vlaškog melosa, pa uticaj sviranja Jovice Petkovića, sve to skupa je proizvelo jedinstven stil sviranja - Mirkov stil.

VREDNU KOLEKCIJU MP3 MATERIJALA OVOG HARMONIKASA MOZETE PRONACI NA SLEDECIM STRANICAMA: DOWNLOAD MP3 ZA HARMONIKU

Orosz Zoltán

(Za ovaj tekst zahvaljujemo nasem clanu foruma @micha56 koji je preveo tekst sa engleskog)

Orosz Zoltán je nasledio ljubav prema harmonici od svog oca, koji je primetio veoma rano izuzetan talenat svog sina. Zoltán je imao četiri godine kada je dobio svoju prvu harmoniku sa 8 basova. Godine 1977, kada je imao samo 11 godina, započeo je studije na Konzervatorijumu Bela Bartok za muziku u Budimpešti. Tu je savladao sviranje ne samo harmonike, nego i klavijatura i to veoma dobro. 




Posle polaganja njegovog završnog ispita 1984. nastavio je studije na koledžu Franz Liszt College u Budimpešti. Zoltánu je bilo 13 godina, kada je učestvovao na međunarodnom takmičenju za harmoniku u Klingenthal-u (Nemačka). Publika je bila zapanjena sviranjem mladog harmonikaša. Zahvaljujući http://www.harmonika.hu/mp3/egyeb/13evesen-archiv.mp3(amaterskom snimku) možete da slušate melodiju iz tog vremena. 

Godine 1992. osnovao je „Podijum duo“ sa gitaristom Gabor Ursu. Repertoar se ogleda u stalnoj ideji njihovog nastupa: "Dobro poznata melodija na harmonici u tumačenju virtuoza". Da ispune svoj moto, Zoltan i Gabor pokušavali su da dokažu da harmonika može da se koristi u gotovo svim žanrovima muzike. Oni sviraju francusku muziku, nemačku, italijansku, rusku, španske komade i tango. U svom programu, vatrene i južnoameričke melodije, ragtime i klasične adaptacije prate jedni druge u harmonikaškom okruženju. 
Od Singapura do Pariza „Podijum duo“ se pojavio u brojnim gradovima sveta, ali su najviše voleli da mesto koncerta bude Mađarska. U martu 2000. dobili su vrlo prestižnu "Emerton" nagradu Mađarskog radija, kao "nostalgični“ bend godine. 


U 1992. snimili su svoj prvi CD pod nazivom "Accordion in black and white". Harmonika se može čuti u različitim stilovima i ulogama na CD-u, nit koja povezuje ove delove je harmonikaš. Između ostalog: 

J. Brahms: V. Hungarian Dance ( http://www.harmonika.hu/mp3/1cd/brahms-demo.mp3 ) 
V. Monti: Tschardas ( http://www.harmonika.hu/mp3/1cd/monti-demo.mp3 ) 
Jacob Gobe: Jalousie ( http://www.harmonika.hu/mp3/1cd/jalousie-demo.mp3 ) 
A. Malando: Ole Guapa ( http://www.harmonika.hu/mp3/1cd/ole%20guapa-demo.mp3 ) 
Candellight walz ( http://www.harmonika.hu/mp3/1cd/gyertyafeny-demo.mp3 ) 

Drugi CD pod nazivom „Thousandfaced Accordion" (http://www.harmonika.hu/pages/en/osalbumok.html ), objavljen je 1995. Izbor dela je veoma sličan prvom CD-u. Između ostalog: 

G. Viseur: La flambée montalbanaise ( http://www.harmonika.hu/mp3/2cd/la%20flambee-demo.mp3 ) 
Z. Abreu: Tico-tico ( http://www.harmonika.hu/mp3/2cd/tico-tico%20demo.mp3 ) 
Black Eyes (Russian folk-song) ( http://www.harmonika.hu/mp3/2cd/black%20eyes-demo.mp3 ) 
N. Glanzberg-H.Contet: Padam-padam ( http://www.harmonika.hu/mp3/2cd/padam-padam-demo.mp3 ) 
G. Diniciu: The lark ( http://www.harmonika.hu/mp3/2cd/pacsirta-demo.mp3 ) 

Kao što se, takođe može primetiti iz gornjih dela, Zoltanovo muzičko interesovanje ima veoma široke granice. Francuska šansona mu je uvek bila veoma blizu srca, tako da ne čudi da se odazivao na mnoge pozive da muzicira ove evergrin melodije. 


Godine 1996 sa pevačem Atilom Bardoczi učestvuje na šansonjerskom takmičenju u Parizu i osvaja nagradu za "najboljeg stranog izvođača". Godine 1993, Zoltan osniva "Budapest Accordion Trio" koji se sastoji od dve harmonike i kontrabas harmonike. 


Trio, kao jedinstvena formacija širom Evrope, veoma je popularan, kako u Mađarskoj, tako i u inostranstvu. Snimak, koji je napravljen na "Herrer-Tabanyi Accordion Gala" repriziran je više puta na TV-Mađarske zbog velike potražnje publike.


Repertoar se satoji od poznatih klasičnih dela, koja su napisana za ovu trojku, kao što su: 

Mozart: A little night music ( http://www.harmonika.hu/mp3/egyeb/mozart-demo.mp3 ) 
R. Korszakov: The Flight of Bumble-bee ( http://www.harmonika.hu/mp3/egyeb/dongo-demo.mp3) 

i naravno drugih popularnih dobrih numera. Kao redovni izvođači na otvorenim scenama tokom leta, imali su velike uspehe pred ogromnom publikom. Francuska muzika nije nova za ovu formaciju trija, jer je nekoliko godina pre nego što su bili jedini strani bend pozvani na "French National Accordion Festival" 


Tokom poslednjih nekoliko godina, Zoltan je osvajao tri puta prve nagrade na "Hungarian International Accordion Competition". 


Zoltan takođe svira na mnogim CD-ima istaknutih izvođača mađarskog muzičkog života.

Bata Kanda

Lepota i plemenitost zvuka njegove harmonike izdvaja ga po karakterističnom stilu i pristupu interpretaciji kolorita i bogatstva naše folklorne baštine. Uz ovu karakteristiku nameće se njegov prisni odnos i ljubav prema folkloru balkanskih naroda (rumunski, bugarski, grčki, mađarski) i ruskom folkloru. Čistota stila, interpretacija ovih folklornih bogatstava praćena sonornim zvukom njegovog virtouznog instrumenta čine ga jedinstvenim na polju harmonike. Njegov setni legato, praćen odgovarajućom dinamikom, stvara kod čoveka posebno raspoloženje. Kada se tome doda maštovitost i bravuroznost vokalno-instrumentalnog stila onda je to samo naš BATA KANDA. Pri tome je u osnovi očuvan folklor sa svojim osnovnim karakteristikama. Međutim, VLADETA KANDIĆ ide dalje. Kao novinu on u svoju interpretaciju unosi i elemente džeza. U tom stilu stvorio je kompozicije: "Sofkina ljubavna igra" i "Kandoro" u aranžmanu Jovana Pavićevića. U specifičnom zvuku Kandinog vokalno-instrumentalnog stila, ritmičkog kolorita Vranja i Kosova, uz bogatu improvizaciju, doživljavamo pun intenzitet ambijenta. To ga čini jedinstvenom pojavom naše muzičke, folklorne tradicje - to ga čini BATA KANDOM. 


Slušajući ploču: "Srcem svira Bata Kanda", otkrivaju se još neke njegove karakteristike. "Najciganskije kolo" koje je njegov kredo, doživljava veliki uspeh ne samo u našoj zemlji nego i van nje - u Rumuniji. Državni ansambl "Banatul" iz Temišvara koreografski je postavio ovo kolo kao folklornu tačku. Druga, treća, četvrta, šesta numera na ovoj ploči su plod njegovog originalnog stvaralaštva inspirisanog srpskim - šumadijskim melosom. To su instrumetalna, igračka kola efektnog izvođenja. "Igrački merak" (numera broj 5) je prazničnog raspoloženja uz zvuke harmonike i glasa. Ostale numere su virtouznog karaktera u kojima solista pokazuje majstorstvo različitih stilova. U njima je zastupljeno njegovo originalno stvaralaštvo. 


Vladeta Kandić je u svojoj muzičkoj aktivnosti bio 15 godina član Akademskog društva Beogradskog univerziteta "Branko Krsmanović" - kao solista, umetnički rukovodilac Narodnog orkestra i kao član Akademskog hora. U ovoj akademskoj sredini ostavio je duboke tragove svoje umetnosti. Nezaboravne su svetske turneje Akademskog hora i Ansambla narodnih igara na četiri kontinenta (Severna i Južna Amerika, Azija i Afrika), na kojima je značajno mesto zauzimala uspešna aktivnost jednog vrednog čoveka -VLADETE KANDIĆA.